Историјат Застава филма
ВФЦ „ЗАСТАВА ФИЛМ“ – СИМБОЛ СРПСКЕ ВОЈНЕ КИНЕМАТОГРАФИЈЕИсторија „Застава филм“-а почиње у лето 1948. године, када је формирано Одељење за производњу филмова Југословенске армије у Београду. Прва остварења су Филмски прегледи из Југословенске армије - хронике и коментари армијског и друштвеног живота.
 |
| Први лого |
За начелника је постављен мајор Маријан Маринц.
Данашњи назив, Војнофилмски центар „Застава филм“ добија 1962. године.
 |
 |
 |
Први наставни, едукативни филм, „Обука у бацању ручних бомби“, режира Чочи Микијели (1948). Ова врста филма постаје „Заставина“ основна, али не и једина делатност. Отворена према јавности, „Застава“ привлачи велики број филмских стваралаца, од којих ће неки постати значајна имена југословенског филма.
 |
 |
| Редитељ капетан Чочи Микијели на снимању филм |
Кадар из првог наставног филма "Обука у бацању ручних бомби" Чочи Микијелија |
У периоду између 1950. и 1960. године, „Застава филм“ постаје највећи произвођач краткометражних филмова у земљи. Преовлађују документарни и наставни филм. У исто време, негује се и развија кратки играни филм.
Појављује се већи број стваралаца који дају лични печат њеној продукцији.
Истиче се ауторски рукопис Шканате, Заниновића, Калачића, Слијепчевића, Илића, Голубовића, Велимировића, Шарановића, Чикеша...
Период између 1960. и 1980. године, златно је доба „Застава филм“-а. Време пуне ауторске афирмације, богате продукције, високог квалитета и сјајних награда.
Само током 1973. године освојено је 17 награда и признања. Највише њих припало је Предрагу Голубовићу, који је трилогијом кратких играних филмова, који се убрајају у сам светски врх „Смрт паора Ђурице“, „Биографија Јожефа Шулца“ и „Тишине“, уврстио „Заставу“ у сам врх југословенске и светске кинематографије.
 |
 |
 |
| редитељ Предраг Голубовић | Кадар из филма „Тишине“ редитеља Предрага Голубовића |
сниматељ Иван Мићуновић |
Номинација за Оскара, 1972. године, филма „ Тишине“ у продукцији „Застава филм“-а, доказ је изузетне стваралачке снаге и успешне продукције изузетног аутора какав је био Предраг Голубовић.
Таленат редитеља, суптилна обрада тема и врхунаска реализација, често су омогућавали да се сниме критички филмови у којима је указивано на аномалије у друштвеном животу. Зачетник у реализацији ангажованих филмских остварења свакако је Стјепан Заниновић. Богатим стваралачким опусом од самог почетка филмом „Тек касније сам почео да растем“ и признања том филму, отварају Заниновићу пут да још слободније обрађује до тада табу теме.
 |
 |
 |
| редитељ Стјепан Заниновић | Ненадмашни Столе Аранђеловић у серији "Водник, бомбе и..." |
Радна фотографија са снимања редитељ Стјепан Заниновић и сниматељ Зоран Николић |
Афирмишући лични став, приказивања свакодневног живота у војсци, кратким играним филмом „Водник, бомбе и...“, аутор, стиче наклоност филмских стручњака, критичара и публике. Филм прераста у популарне ТВ серије „Кад сам био војник“ и „Војници“.
Упоредо са документарним и кратким играним филмовима, уз ангажовање истакнутих аниматора негује се техника цртежа и анимације, као наставна средства за едукацију војника.
 |
 |
| Штефан Загорјан, редитељ и аниматор на снимању филма | Кадар из анимираног филма “Војникова обућа“ редитеља Штефана Загорјана" |
Крајем осамдесетих година „Застава филм“ се технички модернизује уводећи поред филмског и комплетан систем видео продукције.
Период од 1991. до 2000. године је најтежи период постојања и рада „Застава филм“-а. Хиљаде сати документарног материјала из сукоба са простора СФР Југославије забележиле су екипе „Застава филм“-а. Били смо сведоци и хроничари НАТО бомбардовања. Стварање документарног филма инспирисано је временом у коме живимо и традицијом ове установе. И у најтежим временима последње деценије 20. века редитељи, сценаристи, сниматељи „Заставе“, стварају филмове високих уметничких домета.
Тако је „Застава филм“ постала сведок и хроничар историје. Снагу ових аргумената, време не може избрисати. За све године, престижном угледу ове установе, допринео је велики број стваралаца – познатих аутора југословенског и српског филма. На међународним и домаћим фестивалима, они доносе „Застави“, 133 заслужне награде и признања.
 |
 |
 |
| Златна сунца Интернационални фестивал војног филма у Версају |
Специјална награда Фестивала у Берлину 1952. година |
Нагдада Златно крило Деавилле Француска 1963. година |
Највреднија су три златна и једно сребрно Сунце, популарно названи – Војни Оскар са фестивала војног филма у Версају. На међународним и југословенским фестивалима у: Оберхаузену, Лондону, Венецији, Москви, Берлину, Торонту, Драми, Београду и другим, „Заставини“ аутори су се враћали, доносећи најзначајније награде престижних фестивала.
На Београдском фестивалу документарног и краткометражног филма „Застава филм“ је учесник од његовог оснивања. Прва награда је освојена 1961. године за филм „Поруке“, редитеља Стјепана Заниновића. Закључно са 2002. годином када је добила Гранд приx за филм „Воз“, редитеља Горана Костића.
 |
 |
 |
| ГРАНД ПРИ Филмског фестивала у Београду 2002. година |
Сребрни витез 1994. год. за филм “Шантић 93” редитеља Стјепана Заниновића |
Награде и признања |
Само у последњој деценији 20. века, филмска и видео продукција осваја 37 награда на домаћим и међународним фестивалима. Добитник је две специјалне награде на Првом фестивалу војног филма у Букурешту 1995. године. Филм Стјепана Заниновића „Шантић 93“, добитник је „Кристалне призме“ Југословенске академије филмске уметности и науке. На међународном филмском фестивалу словенских и православних народа „Златни витез“, документарни филмови „Застава филм“-а освојили су 10 награда, од тога један Гранд при, 3 „Златна витеза“, три награде за режију и три специјална признања.
На Фестивалу југословенског документарног и краткометражног филма, у последњих 10 година, добили смо осам награда и 3 специјална признања. Богатим продукционим и уметничким опусом „Застава филм“ се сврстава, међу најважније институције југословенске и српске кинематографије. Укупно културно наслеђе, које су стварале генерације синеаста у „Застава филм“-у, представља подстрек и инспирацију за будуће стваралаштво.
