АНКА

1980

96

161 метара

15

кап. И кл. Сидик Кресо

Млада девојка из Дринића (Босански Петровац) као борац ИВ крајишке бригаде, тешко рањена, пребачена је савезничким авионима на лечење у Италију. За вре-ме лечења у Барлети, сазнала је да се у Гравини формира И тенковска бригада НОВ Југославије. У жељи да се врати у домовину, да поновно стане на браник своје домовине, одлази у школу у Гравину и тражи да је приме као полазника на курс возача тенка. Излечена, примљена је. Међу својим друговима једина је жена возач тенка. Успешно завршава курс и са И тенковском бригадом долази у Југославију. Са својим тенком и посадом учествује у многим борбама за ослобођење земље. Два пута је рањавана у тенку, али ипак слави победу у Трсту са својим тенкистима. Из тих ратних дана остала је недоречена једна љубав, љубав Анке и њеног школског друга. У бици за ослобођење Чапљине приликом проласка моста на Неретви, један тенк приликом рушења моста се сурвао у Неретву, а с њим и посада тенка и Анкина љубав.